Uzeo sam svoju glavu i stavio je u auto. Odvezao sam se od Lydije i stavio joj je na stube. Nisam pozvonio. Već sam krenuo da odem. Uto je izašla.
„Zašto si takav konj?“ upitala je. Okrenuo sam se.
„Pa baš i nisi probirljiva. Tebi je svejedno s kim si. Ne mislim žderati tvoja govna.“
„Ni ja tvoja!“ zavrištala je i zalupila vratima.
Otišao sam do auta, ušao i upalio ga. Ubacio sam u prvu. Nije se ni pomaknuo. Pokušao sam s drugom. Ništa. Vratio sam ga u prvu. Provjerio sam da vidim je li ručna slobodna. Nije se htio ni pomaknuti. Pokušao sam s rikvercom. Auto je krenuo natrag. Zakočio sam i opet pokušao s prvom. Auto se nije ni pomaknuo. Bio sam se jako naljutio na nju. I pomislio, u kurac, odvest ću to bijelo smeće kući natraške. Onda sam pomislio na murju, kako će me zaustaviti i upitati kakva ja to sranja izvodim. Pa mislim, murijo, povađao sam se s curom, i samo tako mogu doći kući.
Nisam se više toliko ljutio na nju. Izašao sam iz auta i otišao do njenih vrata. Već mi je bila unijela glavu. Pokucao sam.
Otvorila je vrata.
„Čuj,“ rekoh, „da ti nisi vještica?“
„Ne, nego kurvetina, zar si zaboravio?“
„Moraš me odveti kući. Moj auto vozi samo natraške. To se smeće začaralo.“
„Jel ti to ozbiljno?“
„Dođi pa ću ti pokazati.“
Pošla je za mnom do auta.
„Mjenjač je radio savim u redu. A onda je, najednom, mogao voziti samo natraške. Pa ću se tako i odvesti kući.“ Ušao sam u auto. „Sad gledaj.“
Upalio sam auto pa ubacio u prvu i otpustio kvačilo. Skočio je naprijed. Ubacio sam u drugu. On je prihvatio i krenuo još brže. Ubacio sam u treću. Lijepo je išao dalje. Okrenuo sam se i parkirao sa druge strane ulice. Lydija mi je prišla.
„Čuj,“ rekoh, „ moraš mi vjerovati. Prije minutu auto je vozio samo natraške. A sad je sve u redu. Molim te, vjeruj mi.“
„Vjerujem ti,“rekla je. „To je Božje djelo. Ja u to vjerujem.“
„To očito nešto znači.“
„I znači.“
Izašao sam iz auta. Ušli smo kod nje.
„Skini košulju i cipele,“ rekla je, „pa lezi na krevet. Daj da ti najprije istisnem prišteve.“
